Krenem sutra da podjem, otvorim vrata kad ona. Ni manje ni vise vec Pepeljka Crvena.
Kontam nesto, otkud sad ona i bas ovdje. Al' ajd desavali su se i bolji scenariji.

Kazem joj nesto kao - cao, kako si? i krenem.
Odmah je uhvatila korak, i krenula u stopu i poce iznositi prijedloge, od kojih nisam razumio niti jedan.

Ona: Vuce, Vuce stani da ti kazem...
Ja: Ajde, ako hoces tu cu blizu samo da skoknem do kioska, pa mozes samnom.
Ona: Ja znam da ces da opet kazes da nisam jasna, ali sam razmisljala...
Ja: I ti? Ebemliga, ja stalno razmisljam vidis, a nista. A jasna si kad te zovu imenom recimo - Jasna.
Ona: Eto vidis, opet se zajebavas. Ne zelis da razumijes sta ti govorim.
Ja: Pa jeste, manje vise, to je tacno. Zato sam ti predlozio da odes kod 7 Tuljancica, oni ce ti objasniti sve sto ja ne znam, a ja malo toga znam, zaista.
Ona: Ali Vuce...
Ja: Ma nisam ja Vuk Pepeljka draga, znas sta, odoh ja iz ove bajke. Da na miru zapalim cigaretu i popijem kafu, a ti kako smo i pricali o fantaziji, ufati se i pravac kod sedam Tuljancica.

Ljudima ne treba neprijatelj,
sposobni su da sami urade sve